🍎

ZDRAVLJE JE NAŠ PRIORITET. MISLI O ZDRAVLJU!

office@sibexline.rs

Top

Upala sinusa i snaga biljnih ekstrakata

Šta je rinosinuzitis?

Rinosinuzitis se klinički definiše kao upala sluznice nosa i sinusa, koja se temelji na simptomima i znacima rinosinusne bolesti, dok se podela na stadijume temelji na trajanju kliničkih simptoma a koja se karakteriše sa bar dva od navedenih simptoma: otežano disanje na nos, kongestija, hipersekrecija (prednja i/ili postnazalna sekrecija), osećaj bola ili pritisaka u predelu lica (glavobolja) i slabljenje ili gubitak osećaja mirisa.

Kako nastaje rinosinuzitis?

U preko 98% slučajeva je rinogeni put nastanka oboljenja (virusi, bakterije, glivice, alergeni) a samo u retkim slučajevima nastaje krvim putem kod povreda i teških septičnih stanja. Veliku ulogu igra virulentnost uzročnika, kao i imunokopetentnost pacijenta, uz neinfektivne činioce koji mogu da podpomognu razvoj oboljenja. Kada dolazi do prodora agensa u sluznicu nosa/sinusa, aktivira se ćelijski (makrofagi) i imuni odgovor, dolazi do reakcije sluznice u vidu otoka, crvenila, lučenje sekreta (peharaste ćelije) različitog kvaliteta (serozan, purulentan) i tako nastaju simptomi oboljenja.

Mehanizam nastanka oboljenja

Preduslov za razvoj oboljenja je kompromitacija ventilacije i mukocilijarne drenaže paranazalnih šupljina, nastale usled opstrukcije sinusnih ušća. Ključna uloga u patogenezi upravo se odigrava na nivou ostiomeatalnog kompleksa u srednjem nosnom hodniku gde su ušća maksilarnih sinusa i prednjih etmoidalnih ćelija. Fiziološki mukocilijarni klirens je poremećen. Cilije epitela su blokirane. Suženje ili blokada remete i onemogućavaju eliminaciju sekreta koji se uobičajeno stvara u sinusnim šupljinama, a staza sekreta je podloga za razvoj infekcije kojim se podstiče pojačano stvaranje sekreta koji se ne može adekvatno eliminisati i nastaje “začarani  krug”.

Koji su uzroci rinosinuzitisa?

Uzročnici razvoja akutnog rinosinuzitisa koji je u prvih 10 tak dana virusne etiologije su pre svega infektivni agensi i to virusi (humani virusi-rino, corona virusi, kao inicijalni u razvoju oboljenja), potom bakterije kod (90%) gde je najčeši Streptoccocus pneumonia (20-43%), potom Haemophilus influenza (22-35%), Moraxella catarrhalis (2-10%), mešana flora: anaerobi i aerobi (bacteroides spp: fusobacteria), ali i gljivična infekcija: aspergillus i candida species. Pored toga su uzročnici i neifektivni agensi: alergija, devijacija nosne pregrade, odontogena upala (anaerobi), strano telo nosa, trauma-barotrauma. Nepostoje dominatni uzročnici hroničnog rinosinuzitisa, već se oni prepliću i opisuju se kao činioci vezani za nastanak i tok oboljenja. Uloga bakterija u nastanku hroničnog rinosinuzitis je još uvek nejasna. Staphyloccocus aureus je najčešći uzročnik oboljenja u oko 36%, potom koagulaza negativne stafilokoke, Streptococcus pneumoniane, Proteus mirabilis, Pseudomonas aeuruginosa, i anaerobne bakterije. Uloga gljivica u nastanku i razvoju oboljenja se objašnjava različitim imunim statusom obolele osobe, količinom gljivičnih hifa, količinom proizvedenog mucina, titrom specifičnih IgE antitela. Postoji invazivni i neinvazivni gljivični rinosinizitis. Alergijski fungalni rinosinuzitis nastaje usled stvaranja specifičnih IgE antitela kod domaćina Pozitivna alegijska reakcija, pre svega na inhalatorne alergene u nastanku hroničnog rinosinuzitisa je u oko preko 50% slučajeva. Češća udruženost oboljevanje od hroničnog rinosinuzitisa i oboljenja donjih disajnih puteva je uočena. Sva oštećenja funkcije cilijarnog aparata su preduslov za razvoj ovog oboljenja (Primarna cilijarna diskinezija-Kartagenerov sindrom). Stanja imunodeficijentnosti nastala u bilo kom periodu života, kao što su maligna oboljenja, primena polihemioterapije/radioterapije. Od genetskih činioca, uticaj na razvoj rinosinuzitisa je dokazana kod cistične fibroze (autozomno recesivno oboljenje). Hormonalna oboljenja (hipotireoza), period trudnoće (izmenjen nivo estrogena i progesterona), uticaj izvesnih lekova (centralni i periferni antihipertenzivi), štetni faktori iz svakodnevne okoline i sa radnog mesta, gastroezofagealna refluksna bolest, deformiteti nosnog septuma i drugih anatomskih varijacija struktura srednje nosnog hodnika, kao i jatrogeni činioci (nakon manipulacije u nosu i sinusima) imaju ulogu u razvoju hroničnog oboljenja.

Koji su oblici rinosinuzitisa?

Akutni-ARS koji traje do 4 nedelje, subakutni 4 do12 nedelja, uz regresiju svih simptoma sinuzitisa sa povratkom na osnovno stanje posle terapije i može biti rekuretni sa najmanje 4 epizode godišnje, sa kompletnim oporavkom između epizoda i Hronični rinosinuzitis-HRS gde simptomi traju duže od 12 nedelja, pri čemu uvek jedan simptom ostaje. Prema stepenu težine tegoba rinosinuzitisi  dele na: blage i umerene/teške. Kod blagih oblika, oboljenje je ocenjeno od 0 do 4, dok se kod umerenih / teških ocena kreće od 5do 10. Za ovo ocenjivanje je korišćena vizuelna analogna skala bola. Mogu se javiti u dečijem dobu i kod odraslih, u akutnoj i hroničnoj formi. Mogu zahvatati jednu sinusnu šupljinu, više istostranih ili sve sinuse šupljine.

Dijagnostikovanje rinosinuzitisa

Dijagnoza se postavlja na osnovu: simptomatologije, kliničkog pregleda nosnih šupljina, ždrela i larinkasa i Funkcionalne Endoskopske Hirurgije Sinusa (FESS), koja je zlatni standard u dijagnistikovanju i terapiji oboljenja nosa i sinusa. Uzorak za mikrobiološku analizu može se dobiti brisom nosnog sprata ždrela, brisom iz srednjega nosnog hodnika kao i aspiracijom sinusnog sadržaja prilikom punkcije. Alergološka i citološka dijagnostika je korisna kod bolesnika sa akutnim rekurentnim upalama. Konvencionalna radiološka dijagnostika je standardni Rgt sinusa. Za dijagnozu akutnog sinuzitisa govori aerolikvidni nivo u maksilarnom ili frontalnom sinusu ili njihovo homogeno zasenčenje uz očuvane koštane granice. Kod hroničnih se uočava zadebljala sluznica uz moguće polipoidnih promena. Kompjuterizovana tomografija je najpreciznija dijagnostička metoda u radiološkoj obradi zapaljenskih bolesti sinusa, s obzirom na to da je superiorna magnetskoj rezonanci u proceni koštanih promena.

Komplikacije rinosinuzitisa

Komplikacije rinusinuzitisa mogu da budu egzokranijalne: orbitalne (edem palpebri, subperiostalni apsces, celulitis orbite kao najčešći, apsces orbite, tromboza kavernoznog sinusa), osteomijelitis, mukokela/piokela, nosno-sinusna polipoza i endokranijalne: meningitis, apsces mozga

Načini lečenje rinosinuzitisa

Lečenje rinusinutisa može da bude konzervativno, primenom antibiotika per os ili parenteralno; kortikosteroida lokalnlnom primenom, analageticima, dekongestivima lokalno ili per os. Drugi vid terapije je kombinacija konzervativne i hirurške-FESS

Posebnu novinu u lečenju predstavljaju dijetetski preparati koji sadrže kombinaciju pet biljnih ekstrakata (suvi ekstrakt korena lincure, suvi ekstrakt cveta divizme, suvi ekstrakt cveta zove, suvi ekstrakt herbe verbene, suvi ekstrakt lista andrografisa), koji sinergističkim delovanjem doprinose održavanju normalne funkcije gornjih respiratornih puteva i imunog sistema. Imaju antiinflamatorno, antivirusno, antibakterijsko, dekongestivno, mukolitičko, sekretolitičko i imunostimulativno dejstvo koje ostvaruju aktivnim supstancama (andrografolide, flavonoidi, iridoidi, atnocijanini, saponini), pre svega antioksidativnim dejstvom, protivupalno, i imunostinmulatorno, u održavanju dobre ventilacije i drenaže paranazalnih šupljina. Doziranje je komforno, jednom dnevno, najbolje tokom obroka u trajanju od 10 dana, ali se može koristiti i duže, obzirom na količinu akivnih supstanci u jednoj tableti. Mogu ga koristiti osobe starije od 18 godina. Ne preporučuje se trudnicama, porodiljama i dojiljama. Može se koristiti uz svu drugu konvencionalnu terapiju, prilagođeno težini simptoma oboljenja.

Prim. dr Vesna Stojanović, ORL specijalista